Огњенка Милићевић
Огњенка Милићевић | |
---|---|
Датум рођења | 26. децембар 1927. |
Место рођења | Бања Лука, Краљевина СХС |
Датум смрти | 23. јануар 2008.80 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Огњенка Милићевић (Бања Лука, Краљевина СХС, 26. децембар 1927 — Београд, Србија, 23. јануар 2008) је била позоришни, ТВ и радио редитељ, театролог и редовни професор глуме Факултета драмских уметности у Београду.
Превела је на десетине дела са руског језика, аутор је бројних есеја, студија и стручних радова и књига из области театрологије, глуме и режије. Приредила је монографије о Љиљани Крстић и Петру Краљу, поводом награде Добричин прстен. Покренула је Позорје младих на Стеријином позорју, и била један од оснивача Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну. Последњих година била је члан Управног одбора Позоришта Атеље 212, а затим Југословенског драмског позоришта. Основала је и водила драмски студио при Народном позоришту у Сарајеву, а у Сарајевској драмској школи предавала глуму и историју позоришта.
Рођена је у Бањој Луци, била је кћи познатог публицисте и професора Нике Милићевића (Мостар, 1897 - Сарајево, 1980).
Каријера
[уреди | уреди извор]Студирала је Лењинградски државни институт позоришне уметности (ЛГТИ) и Факултет драмских уметности у Београду, где је и дипломирала 1952. Била је редитељ у Народном позоришту у Сарајеву (1948—1950) и Народном позоришту у Београду (1950—1959) На ФДУ у Београду радила била је асистент, доцент, ванредни и редовни професор од 1950. до 1983, као декан од 1967 — 1969. Била је проректор Универзитета уметности у Београду од 1970. до 1972.
Главна дела
[уреди | уреди извор]Представе:
- „Дубоко корење“, Сарајево, 1948.
- „Ромул велики“, Мостар, 1956.
- „Дрвеће умире усправно“, Београд, 1953.
- „Тројанке “Београд, 1953.
Књиге и студије:
- Руски театар прве половине двадесетог века, 1979.
- О позоришту Мејерхољда
- СЦЕНА (јануар - април 1998) један век Бертолта Брехта-Огњенка Милићевић
Преводи:
- О позоришту. Всеволод Е. Мејерхољд; предговор В. Е. Мејерхољд
- Рад глумца на себи, Константин Сергејевич Станиславски
- Мој живот у умјетности, Константин Сергејевич Станиславски
Награде
[уреди | уреди извор]Добитница је Савезне награде за режију (1949), Нараде за режију (1969) и драматизацију (1971) Ордена заслуга за народ (1979), Велике плакете Универзитета уметности (1980)
Референце
[уреди | уреди извор]- Ко је ко у Србији,Who is Who, Библиофон, Београд, 1995.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Огњенка Милићевић на сајту IMDb
- www.pozorje.org.rs